Selektor Reprezentacije Portugala Fernando Santoš ne vidi svoju reprezentaciju u grupi favorita za osvajanje Svetskog prvenstva u nogometu, ali obećava da će svaku utakmicu u Rusiji pripremati kao da je reč o finalnoj borbi za trofej.

U ekskluzivnom razgovoru za Anadolu Agency (AA) stručnjak koji se sa Portugalom postao prvak Evrope pre dve godine u Francuskoj, poručio je da njegov tim ima kvalitet da se suprotstavi najjačim selekcijama na svetu:

”Istorijski gledano, Portugal nikada nije bio favorit na velikim turnirima. Nemačka je uvek kandidat broj 1. Zatim Španija, Brazil i Argentina, kao standardni aspiranti na najviši plasman. Mi ćemo u svaku utakmicu ući sa željom da pobedimo i doguramo što dalje. Kada postavite cilj i uložite maksimalan trud da ga ostvarite, sve je moguće. Priznajem, cilj Portugala je titula svetskog prvaka i ako se budemo borili kao na Evropskom prvenstvu u Francuskoj, možemo do trona”.

– Nije lako igrati pod pritiskom –

Portugal se u kvalifikacijama borio sa žestokim ritmom koji je od prve utakmice nametnula reprezentacija Švajcarske, rival Srbije na Svetskom prvenstvu u Rusiji.

”Švajcarci su odigrali perfektne kvalifikacije i znatno nam otežali posao. Posle tog poraza na startu ciklusa, shvatili smo da moramo da menjamo neke stvari i da uključimo neke nove igrače. Imali smo samo jednu mogućnost, da dobijemo svih devet mečeva i odemo direktno na Mondijal. Nije lako igrati pod takvim pritiskom. Mnoge utakmice su u teoriji bile jednostavne i lake, da bi se u praksi pokazale kao veoma komplikovane. Setite se samo Andore. Srećom, imali smo odgovor u najtežim trenucima”, istakao je Santoš.

Mnogi veruju da je za osvajanje titule evropskog ili svetskog šampiona neophodna ogromna doza sreće. Možda se na portugalskom jeziku ”sreća” kaže ”Kristijano Ronaldo”.

”Pre bih rekao ‘rad’. Mnogo rada. Sreća je nešto što te prati ukoliko radiš pošteno. Nemci su najbolji primer. Uvek imaju isti sistem. Rade, rade i samo rade. I onda im se dogodi sreća. Igračima morate da usadite strast prema nacionalnom dresu. To je totalno drugi osećaj od onog kada igraju za svoj klub. Treba mentalno da ih pripremite da bi mogli dostojno da reprezentuju svoju zemlju. Državni tim ne priznaje ego. Kada njega eliminišete, kolektiv dolazi do izražaja i vrata uspeha su otvorena. Normalno je da imam igrača kao što je Ronaldo koji jednim potezom može da reši utakmicu. To je blagodet za svakog trenera. Ali, pored toga što poseduje neverovatan kreativni potencijal, Kristijano svojim prisustvom daje veliku težinu nacionanom timu. Ima snažan karakter, ume da se postavi na terenu, pravi je kapiten i lider tima. On je taj koji stvara uniju među igračima. Skoro 14 tih momaka ima ispod 25 godina. Zamislite, svi su oni do skoro skupljali Ronaldove sličice i molili ga za autogram. A sada igraju sa njim u istoj ekipi. To je još jedna njegova odlika, ume da priđe mlađim igračima i da im pokaže put ka slavi. Da ne govorim o njegovim radnim navikama koje se graniče sa fanatizmom. Zato i jeste najbolji na svetu”, rekao je Santoš.

Reprezentacija Srbije bi mogla iznenaditi u Rusiji

Santoš je u Lisabonu naučio Ronalda osnovama fudbalskog zanata, a specijalno u razgovoru za AA otkriva najveću grešku u svojoj trenerskoj karijeri:

”Pustio sam ga da igra za Sporting na prijateljskoj utakmici protiv Mančester junajteda. I naravno, oteli su mi ga odmah posle meča. Bilo je strašno ostati bez Ronalda. Često sam ga uzimao kao primer da bih igračima ukazao na neke stvari. Sećam se kad je imao 17 godina, pozvao sam ga u svoju kancelariju i rekao mu da ima sve predispozicije da postane vrhunski igrač, ali da obrati pažnju na skok igru i udarac glavom jer su mo to jedine mane. Samo je klimnuo glavom i otišao. Znao sam da će poslušati, ali sam mislio da će na tome raditi narednih meseci i narednih godina. Kada sam sutradan došao na trening, on je već bio na terenu. Zadužio je tri mlađa igrača da mu do besvesti centriraju na glavu. Eto, to je Ronaldo”.

Selektor aktuelnog evropskog prvaka veoma ceni srpske fudbalere i uoči žreba u Moskvi nije želeo da se nađe u istoj grupi sa pulenima selektora Mladena Krstajića.

”Zamenio sam Benta posle poraza od Albanije i dva puta sam odmerio snage sa Srbijom u kvalifikacijama za Evropsko prvenstov u Francuskoj. Sastali smo se i pre toga u prijateljskom meču dok sam bio selektor Grčke. Uvek sam se pitao kako je moguće da tim sa toliko sjajnih pojedinaca nije učesnik velikih takmičenja. Tehnički i fizički besprekorni, a uvek im nešto fali. Skoro sam o tome razgovarao sa svojim prijateljem Zoranom Filipovićem. Ni on ne zna odgovor. Srbija poseduje ogroman talenat i bilo je mnogo važno da se kvalifikuje na Svetsko prvenstvo. Matić je fudbaler koji je u Benfiki doživeo ogroman napredak. Klasična ‘šestica’ koja razmišlja i kreira. Drugačiji od svih drugih na terenu. Gledao sam ga na mnogo utakmica Junajteda ove sezone, on je taj koji prvi iznosi loptu i osmišlja akciju. Ali, Srbija nije samo Matić. Ima plejadu mladih igrača koji su svetski šampioni u svom uzrastu. Ako se taj neosporni potencijal uklopi u taktičke zamisli selektora, Srbija bi moga da bude iznenađenje u Rusiji”, smatra Santoš.

Vezani sadržaj: 

Reprezentacija Portugala: Santosov servis za dostavljanje [infografika]

– Video tehnologija ubija emociju –

Delimično podržava stav legendarnog srpskog stručnjaka Bore Milutinovića da je fudbal uvođenjem video tehnologije izgubio dušu.

”Ko bi smeo da protivureči čoveku koji je pet različitih reprezentacija odveo na Svetsko prvenstvo. Fudbal se zaista igra srcem, dušom i ljubavlju, ali ne možemo da se izolujemo od inovacija. Treba samo da ih poboljšamo i usavršimo. Kako god, ništa nas ne sprečava da fudbal i dalje doživljavamo kao strast. Ako se odreknemo emocije, fudbal umire. Nestaće. Zato, oprezno sa uvođenjem i primenom tehnoloških pomagala. Bili smo svedoci na Kupu konfederacija da je to izgledalo dosta konfuzno. Trebalo im je više od dva minuta da provere sporni detalj i donesu odluku. Publika se radovala golu, a posle dva minuta shvatila da je sve bilo uzalud. To ubija emociju”, kazao je Santoš, dodavši:

”Gubi se humani aspekt igre. Ima momenata kada su te odluke jako bitne po ishod utakmice, ali mora se naći balans. Društvo napreduje, fudbal mora u korak sa vremenom i to nije sporno. Nauka je preuzela važnu ulogu, naročito u analizi utakmice i kontroli fizičke spreme. I to je u početku nailazilo na otpore, pa smo se prilagodili. Fudbal je fenomen i zato je preživeo. Ali, fudbal je u isto vreme igra strasti i igra grešaka. To mu je nekako u korenu. Kada ne bi bilo grešaka, svaka utakmica bi se završavala sa 0:0. I gde je tu smisao? Imajmo to na umu”.

– Teren je zakon i nema mešanja u posao –

Mnogi su pogrešno protumačili Ronaldovo skakutanje pored aut linije u finišu finalne utakmice Evropskog prvenstva protiv Francuske. Santoš se samo nasmeje kada ga neko pita zašto je dozvolio prvoj zvezdi reprezentacije da mu preotme selektorsku ulogu u tako delikatnom trenutku.

Vezani sadržaj: 

Mladen Krstajić: Sve je u životu moguće, pa i Srbija u finalu SP-a

“Evo, reći ću vam šta mi je rekao u tom trenutku i posle toga će vam dosta toga biti jasnije. Kada mi je skočio na leđa i odgurnuo me, samo je rekao ‘Stari, stari, dobili smo, uspeo si’. Kod nas u Portugalu, ‘stari’ je izraz za oca. To vam je dovoljno da shvatite kakav je moj odnos sa Ronaldom. Kao odnos oca i sina. I ne samo sa njim, nego sa svim igračima. Razume se, nikada ne bih dozvolio bilo kome da vodi utakmicu umesto mene. To što se desilo protiv Francuske je najlepši momenat koji jednom treneru može da se dogodi u karijeri. To je dokaz da si uspeo u životu. Oni koji me dobro poznaju, znaju da ja odmah na početku ciklusa jasno definišem odnose u ekipi. Postoje dva ključna detalja. Teren je zakon i tu nema mešanja u moj posao. Jako sam rigorozan po tom pitanju i ponekad umem da budem i zao. Ja vladam taktikom i strategijom i tačka. Pitajte igrače sa kojima sa radio u Grčkoj koliko sam tvrd kada je reč o autonomiji”, pričao je Santoš, potom naglasivši:

”Drugi detalj je privatne prirode i to nema veze sa terenom. Svaki igrač ima otvorena vrata u bilo koje doba dana i noći da dođe i razgovara sa mnom o čemu god hoće. Osim o tome hoće li biti u timu. Svi oni imaju svoje privatne probleme i ja težim tome da ih saslušam i pomognem. I svi su u istom položaju. Kod mene nema zvezda. To sam naučio od svog trenera u Benfiki kada sam imao 18 godina. Bilo mi je neshvatljivo da posle treninga samo najbolji igrači u ekipi imaju privilegiju da vežbaju slobodne udarce. Kada je došao Džimi Agen sve se promenilo i svi smo imali isti status. Dakle, respekt prema svima. Od onih vedeta, do najmlađih u timu. Video sam neku pravdu u tome. Svi mi znamo da je Kristijano najbolji na svetu, ali ni on lično ne želi da se odvaja tokom treninga i da uživa bilo kakvu protekciju. Da se ne lažemo, Ronaldo je jedini koji ima garantovano mesto u timu. Šta sad, odigra jednu utakmicu loše i treba da ga preselim na klupu? Pa koja bi to budala na ovom svetu sebi dozvolila. OK ako je rovit ili umoran, ali ako je iole blizu top forme, on je sigurno među 11. On samo na prvi pogled deluje uobraženo i arogantno, ali to je njegov način da funkcioniše u ovom ludilu. Evo vam primera, išli smo na Kup konfederacija u Rusiju. Sve je bilo savršeno, ispred hotela euforija, 300 do 400 ljudi svaki dan uzvikuju ‘Kristijano, Kristijano’. On se povredio i otputovao pre finalne utakmice za Portugal. Šta mislite, koliko je sutradan bilo ljudi ispred hotela? Nula. Nije lako boriti se sa teretom tolike slave. Ronaldo je u suštini normalna osoba, prepuna osećaja i emocija”.