U Mariboru je u 90. godini života preminuo legendarni fudbaler i bivši selektor reprezentacije Jugoslavije Ivan Toplak. Najveće uspehe u trenerskoj karijeri, Toplak je postigao vodeći mladu i olimpijsku reprezentaciju bivše SFR Jugoslavije, sa kojom je u Moskvi 1980. godine zauzeo četvrto, a u Los Anđelesu 1984. treće mesto.
„Pamtim ga kao vrlo ozbiljnu osobu koja je plenila znanjem i autoritetom“, rekao je za Anadolu Agency (AA) Vlado Čapljić, član olimpijskog tima koji se u Los Anđelesu okitio bronzanom medaljom:
„Po karakteru je bio sličan Čiči Miljaniću i Švabi Osimu. Retko se smejao, a i kada se nasmeje, nikada mu zube niste mogli videti. Uvek je to bio neki strogi osmeh, samo mu obrazi sa strane zaigraju i to je sve. Ostao mi je u izuzetnom sećanju kao vrlo odmeren čovek i vrhunski profesionalac“.
Predvođena Ivanom Toplakom, olimpijska reprezentacija Jugoslavije je na igrama u Los Anđelesu oduševila fudbalski svet vrlo atraktivnom igrom i spektakularnom pobedom u četvrtfinalu protiv Zapadne Nemačke od 5:2.
„Toplak je u to vreme već bio u ozbiljnim trenerskim godinama. I pored toga što je delovao hladno i strogo, igrači su ga mnogo voleli. Gajili smo prema njemu ogroman respekt jer je bio na neki način spona između Fudbalskog saveza i reprezentacije. Za razliku od Osima i Miljanića koje smo više posmatrali kao predstavnike Željezničara i Crvene zvezde, Toplaka smo doživljavali kao vojnika Saveza. On je uz Ćeleta Vilotića ostavio najveći pečat u mojoj reprezentativnoj karijeri“, istakao je Čapljić.
Zvuči neverovatno da je stručnjak takvog potencijala svega osam puta sedeo na klupi A tima Jugoslavije.
„Toplak je pretežno bio zadužen za mlade igrače koji su na pragu A reprezentacije. Čini mi se da je i on uživao u toj ulozi i da se nije previše interesovao za funkciju selektora najbolje selekcije. Važio je za velikog jugonostalgičara, što je i logično jer je svojim potencijalom i kapacitetima prevazilazio granice Slovenije i Srbije. Meni je bio veoma drag i simpatičan. Ako bih morao da izaberem termin koji ga najbolje opisuje, rekao bih ’pozitivni mrgud’. Ali daleko od toga da je svojim strogim stavom dezavuisao naše mladalačke duhove. Imao je taj nesvakidašnji osećaj kada treba da zažmuri i da nam ostavi prostora za takozvane slobodne aktivnosti“, rekao je Čapljić.
