Kuća Jovana Markovića našla se na meti Uroša B. (21) osumnjičenog za ubistvo osmoro ljudi u okolini Mladenovca i Smedereva.
Auto kojim se osumnjičeni vozio do Malog Požarevca gdje je prešao u taksi upravo je Jovanovo vlasništvo.
Kazao je da je dobro i da je shvatio da je auto ukraden oko 23.15 uveče, neposredno nakon što je Uroš B. počeo svoj krvavi pohod.
– Bio sam u sobi i čuo verglanje auta, a potom da je neko “istjerao” auto iz garaže. Izašao sam iz kuće i vidio da auta nema u garaži. Mislio sam možda je otac uzeo auto ili drugar neki, da mu je trebao mu je auto, ali se nije javio. Mi smo na selu, jedni kod drugih uvijek možemo da uđemo i uzmemo šta nam kad treba, i kad se ne javimo. Okrenuo sam nekoliko brojeva, svi kažu da auto nije kod njih. Krenuli smo sa drugim autom po selu do svih drugara da provjerimo i u međuvremenu smo čuli da je neko pobio ljude po Duboni i Malom Orašju. Moja kuća je u Šepšinu – govori ovaj čovjek.
Rezervoar bio pun
Kako kaže, pošto je shvatio da mu je auto ukraden pošao je u potragu za njih. Ističe da prvo nije znao da ga je ukrao ubica koji je počinio masakr, već su mu prijatelji kazali da su se desila ubistva.
– Rezervoar u kolima je bio pun, krenuo sam da tražim auto sa zetom, šurakom i suprugom. Šepšin je mirno mesto i nisam mogao ni da pomislim da bi neko mogao da mi ukrade auto, zato nisam ni zvao policiju. Šepšin ima oko 150 kuća, svi se poznajemo. Uroša B. ne poznajem lično, znam gdje mu je kuća. Nikoga iz te porodice ne znam lično. Bili smo na auto-putu, krenuli smo prema Malom Požarevcu i vidio sam svoj automobil koji je opkolila policija. Automobil je sada u Beogradu, u stanici 29. novembra, nije mi još vraćen. Vratili smo se kući preko susjednog sela jer je naše selo bilo blokirano, nismo mogli da prođemo. Bila je potjera i kada smo ušli u kuću nismo više ni izlazili. Iz medija smo saznali sve što se desilo – kaže on.
Prvo što mu je prošlo kroz glavu kada je saznao da je Uroš B. bio taj koji mu je ukrao auto bilo je – sekunde su me dijelile od smrti, prenosi Blic.
– Da sam samo koji minut prije izašao iz kuće nastradao bih i ja vjerovatno, to sam prvo pomislio. Poznavao sam žrtve – policajca i njegovu sestru iz Dubone. Nikada nismo imali nikakve incidente ni probleme u selu. Život se vratio u normalu u tom smislu što moramo da radimo, u poljoprivredi smo svi – kazao je Jovan Marković u emisiji “Uranak”.
