Da biciklizam čuva i zdravlje i životnu sredinu svoje sugrađane svakodnevno podseća sedamdesetjednogodišnji Milanče Đurić time što na ležećem biciklu, koji je sam napravio, niškim ulicama svakog dana pređe oko 30 kilometara.
https://www.facebook.com/noviautomobiliivozila/videos/2008154302827865/
Ekipa Anadolu Agency (AA) srela ga je na redovnoj relaciji od kuće do Niške banje.
Ovaj programer u penziji za sebe kaže da je zaljubljenik u sport. On je prvi u gradu napravio dasku za jedrenje da bi se bavio windsurfingom, zatim je počeo da leti paraglajderom, a poslednjih šest godina redovno vozi recumbent bike. Pogoduje mu to što mu ovaj model omogućava opuštenu i udobnu vožnju, jer su cela leđa, vrat i glava naslonjeni.
“Kao što vidite, pedale su skroz napred. To je položaj koji je ergonomski, dvadeset odsto je povoljniji od onog frontalnog položaja. A osim toga, apsolutno me ništa ne boli i ništa ne trni dok vozim, tako da je sa te strane, posebno za ove godine, super! Osim toga, vazdušni otpor je duplo manji”, objašnjava Milanče, ljubitelj bicikala.
Ideju je doneo iz Nemačke gde je bio u poseti kćerki. Tamo je ležeći bicikl jako popularan među rekreativcima, pa je za model patentiran još 1860. godine rešio da osmisli novi koncept.
“On se sastoji u tome da sam uzeo ram od bicikle postojeće i samo sam dodao prednji deo i sedište, tako da su točkovi, viljuška i ram nepromenjeni, bicikla je centrirana. U svetu se pravi ram poseban za to, izgleda kao jedna dugačka šipka, kao izduženo slovo S, ali ovo je praktičnije”, objašnjava Milanče.
Bilo bi, kaže, bolje da u gradu ima pravih biciklističkiih staza, pa bez njih mora da se snalazi tako što izbegava gust saobraćaj.
Ovo nije jedini bicikl nad kojim je Milanče majstorisao i koji je doradio polovnim delovima kupljenim na internetu i buvljaku. Na sličan način nastao je i kargo bicikl sa korpom dovoljno velikom da u njoj prevozi svoje unuke.
Kad vozeći ležeći bicikl zastane na raskrsnicama i pred semaforima, Milanče često čuje komentare iznenađenih sugrađana. Svi se osvrću, neki mu dobace da je “vrh”, dok drugi ponekad izgovore i neke loše reči. To ga ne ometa, ali jeste razočaran što mnogi pokazuju da ipak nisu otvoreni za inovacije.
“Retko ko reaguje pozitivno. Svi su nekako iznenađeni. Neki komentarišu ovako i onako, a deca od pet, šest i sedam godina – oni su oduševljeni”, priča Milanče.
Čudi ga to što u gradu još niko nije napravio sličan bicikl i svoju pomoć nudi svima koji bi to želeli. Kaže da je biciklizam odličan rekreativni sport i da svi treba da ostanu što duže aktivni jer “srce treba terati da radi”.
