Sarajevo krajem leta dobija novo kulturno središte grada. Svoja vrata će 8. septembra, u naselju Pofalići, otvoriti Mikser House. Reč je o regionalnom centru urbane kulture, koji već pet godina radi i u Beogradu, gde okuplja mlade umetnike, bendove, pozorišne trupe, dizajnere i kreativce iz regiona i sveta.
Cilj ovog centra je da u svet pošalje drugačiju sliku o Balkanu, od one uvrežene devedesetih godina prošlog veka.
“Rane iz ratova su još vidljive i zato Mikser House donosi poruku da Balkan ne mora biti stereotip loših vesti. Mi se u Sarajevu osećamo kao svoj na svome, dočekani smo fantastično”, kaže za Anadolu Agency (AA) Ivan Lalić, osnivač i izvršni direktor Miksera.
– Sarajevo u srcu –
Lalić je imao 25 godina kada je u maju 1992. u konvoju Crvenog krsta, za koji je radio kao prevodilac, teško ranjen u Sarajevu. Zbog toga mu ovaj grad zauzima posebno mesto u srcu.
“Tamo je bilo strašnih stvari i čini mi se da je malo urađeno na kulturološkoj i ekonomskoj reintegraciji. Ipak, Sarajevo ima urbano tkivo koje je zaista sjajno. Ima puno škola, akademija koji generišu profile ljudi kao i u Beogradu. Imaju filmski festival koji je možda Kan jugoistočne Evrope. Tako da, ako govorimo o duhu grada onda on zaista postoji. U Sarajevu su čuli za nas, prate nas, kad smo došli tamo, svi su već znali ko smo i šta smo i šta smo uradili u Beogradu”, kaže Lalić.
Projekat Mikser House Sarajevo nalaziće se na mestu fabrike Vaso Miskin Crni, na preko 1.300 kvadratnih metara, imaće koncertnu i sajamsku salu, prodavnicu mladih dizajnera i inovatora, kantinu i galeriju.
“Tamo su radovi u toku, taj prostor je fascinantan, čak je veći od prostora u Beogradu. Nadam se da će tog 8. septembra taj pozitivni Balkan eksplodirati i da posle toga više ništa neće biti isto”, ističe Lalić.
– Oživeli Savamalu, a sada se sele –
Na tim pozitivnim idejama Mikser House uspeo je da oživi zapuštenu beogradsku četvrt Savamalu. Otvoreni su brojni klubovi, galerije, saloni nameštaja mladih dizajnera, a vratile su se i zaboravljene zanatske radnje, poput berbernica. Ipak, 1. maja zatvaraju vrata prostora u Savamali, zbog prevelike cene zakupa. Ponovo će početi sa radom na proleće sledeće godine i to u Donjem Dorćolu.
Lalić kaže da je sentimentalan prema prostoru u Savamali, ali odlazak iz ovog kvarta za njega nije kraj, nego početak.
“Mi smo ovde došli 2011. To je bilo vreme kada su tutnjali kamioni, kad se sve treslo, kada nije bilo nikakve ozbiljne infrastrukture. Mi smo došli, podigli smo kvart u svakom smislu. Mislim da će Savamala nakon našeg odlaska biti okrenuta mejnstrim turizmu i zabavi, a mi ćemo na Dorćolu naći utočište gde ćemo ponovo početi priču i gledati da je unapredimo i da možda tamo traje duže nego ovh pet i po godina koliko smo bili u Savamali”, kaže Lalić.
– Mikser i migranti –
Mikser House nije oživeo samo kulturnu scenu Beograda, već je bio i prvo mesto gde su izbeglice mogle da potraže pomoć početkom migrantske krize. Nedaleko od Mikser Houseaa, nalaze se barake Miksališta gde migranti dolaze da ispune dan i potraže pomoć.
U Miksalištu je u svakom trenutku najmanje 50 ljudi, a sa njima rade lekari bez granica, organizacije poput “Save the Children” i ostali. Ovde migranti mogu da se okupaju, uče engleski, ali i da se druže.
Tu zatičemo i 21-godišnjeg Avganistanca, koji nam se predstavlja kao Ahmed. On se trenutno nalazi u migrantskom centru u Obrenovcu, a u Miksalište dolazi svakodnevno.
“Tu smo tokom dana, ne tokom noći. Ovde mogu da dođu cele porodice, da popričaju sa nekim ako im je potrebna pomoć. Ovde možemo da napunimo telefone i da vidimo prijatelje”, kaže nam Ahmed.
Iako Mikser House menja adresu u Beogradu, Miksalište će ostati tu gde jeste, neće se seliti na Donji Dorćol.
“Tu ništa ne treba menjati. Migrantska priča je u vezi sa Savamalom, jer je to tranzitni deo Beograda, tu su autobuska i železnička stanica. Oni su tu skoncentrisani i bilo je sasvim prirodno da se u tom kvartu pojave ustanove i punktovi za pomoć”, kaže na kraju razgovora osnivač Miksera Ivan Lalić.
