Nasilje nije samo da te neko udari nogom ili šakom.
Ima onih koji te tuku – riječima.
Ucjenama, prijetnjama…
Ima onih koji te psihički lome.
Koji tebe za sve – krive.
‘Šta je, šta hoćeš više!”
Koji te imenima raznim zovu.
“Kravo, konju, kobilo, kretenu…”
Koji ti psovke i uvrede šalju.
Familiju ti svoju spominju.
Koji tvoje samopoštovanje iz dana u dan – ruše.
“Nemaš pojma, nikad od tebe ništa, glupačo, glupane!”
“Deder još jednom, pa ćeš svoga Boga vidjeti!”
Nasilje nije samo udarac pesnicom.
Već i riječima.
Nasilje nije samo trag na tijelu.
Već i na srcu.
Lomi te, lomi dok ne odustaneš.
Dok ne pomisliš da si najgora, da si najgori.
Dok ne prestaneš da se buniš.
Dok ne digneš ruke od života i od sebe.
Ali znaj ovo.
Allah dragi silu ne voli.
I nasilnike On ne voli.
A tebe voli.
I zulumćare On ne voli.
I one kojima je zlo učinjeno – On će pomoći.
I svaki zulum puca kad-tad.
I svaka riječ, svaka bol se onome ko je nanese vrati.
Ne odustaj od sebe, zbog ljudskog zla.
Ne odustaj, ti imaš za šta da živiš.
Imaš radi čega da se boriš…
