Izložba “Opkoljeno Sarajevo”, koja govori o životu građana u periodu opsade, kao i upornosti i snalažljivosti i kreativnosti Sarajlija koji su 1.335 dana živeli bez struje, vode i grejanja otvorena je večeras u Beogradu sa ciljem da ljudi vide i čuju ljudsku tragediju, ali i da se otvori prostor za razgovor o prošlosti i izgradnju zajedničke budućnosti, javlja Anadolu Agency (AA).
Izložba je organizovana u saradnji Fonda za humanitarno pravo i Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine i ona prikazuje kako je tekao svakodnevni život u gradu, gde i kako su građani nabavljali vodu i hranu, kako su izgledale gradske pijace i ulice, kako se komuniciralo, kako su radile bolnice i škole, kakav je bio kulturni život.
Priča o opsadi ispričana je kroz fotografije, dokumente i predmete koje su pravili građani. Izložba je stalna postavka Historijskog muzeja Bosne i Hercegovine. U njenom stvaranju učestvovali su i građani Sarajeva, doniranjem ratnih predmeta Muzeju i deljenjem svojih ratnih priča i sećanja.
Izvršni direktor Fonda za humanitarno pravo Budimir Ivanišević ukazao je na otvaranju izložbe na važnost toga da jedna ovakva izložba bude održana u Beogradu, o čemu svedoči i istraživanje Demostata u kome je 23 posto ispitanika na pitanje koji je grad bio pod opsadom odgovorilo Sarajevo.
“Ma kako to frapantno zvučalo nama koji smo u ovoj priči, to je realnost ovde u Srbiji i jedan od glavnih motiva da se ovakva izložba organizuje – da ljudi čuju, vide i zainteresuju se za ljudsku tragediju koju je grad preživeo tokom 44 meseca opsade”, naveo je on u Ustanovi kulture Parobrod u centru Beograda.
Direktorka Historijskog muzeja BiH Elma Hašimbegović smatra da 25 godina posle nije neka stvar dovesti izložbu i pričati o opsadi, odnosno da makar ne bi trebalo da bude.
“Historijski muzej pokušava ovom izložbom otvoriti prostor za razgovore. Mi smo hteli da izađemo iz naše zone komfora, odnosno iz Sarajeva, da pričamo o opsadi u Sarajevu”, izjavila je.
Prema njenim rečima, na izložbi ovde mogu se videti originalni predmeti, eksponati, kao što je to već 15 godina vidljivo na izložbi u Sarajevu.
“Sve ono što su građani Sarajeva preživljavali jeste tragedija, ali ova izložba je tu da slavi život i borbu za preživljavanjem u nenormalnim uslovima”, dodala je.
Ona je izrazila želju da obični ljudi koji dođu da vide izložbu ovde u Beogradu “vide kako su neki drugi obični ljudi živeli u nekom drugom gradu”, a sa ciljem da se otvori prostor za razgovor o prošlosti.
Vršilac dužnosti direktora Ustanove kulture Parobrod Milutin Petrović rekao je da je izložba jako potresna, teška za gledanje.
On je pozvao ljude da dođu da vide jer je drugačiji utisak kada se kaže izložba “Opkoljeno Sarajevo”, a potpuno druga stvar je susret sa eksponatima.
“Pogotovo bih preporučio onima koji imaju problem sa time da dođu da vide izložbu. Ne treba objašnjavati šta je na izložbi jer mi ovde to znamo”, kazao je.
Kako je objasnio, od opsade Sarajeva do danas prošlo je otprilike isto toliko vremena kao od završetka Drugog svetskog rata do Vudstoka, što govori o tome da se i dalje bavimo problemima “Kaina i Avelja iz tog perioda”.
Do 6. oktobra 2018. godine, u okviru izložbe biće organizovano i nekoliko pratećih događaja, među kojima i javni čas o opsadi Sarajeva o kojem će govoriti Nemanja Stjepanović i predstaviti sudske činjenice utvrđene pred Međunarodnim sudom u Hagu u vezi sa Sarajevom, projekcija filma “Opsada”, Remy Ourdana uz razgovor sa autorom filma i Sarajlijama.
Biće upriličena i promocija knjige “Some Kind of Justice – The ICTY’s Impact in Bosnia and Serbia” i razgovor sa Diane Orentlicher, autorkom knjige, Washington College of Law, SAD, Hrvojem Klasićem, istoričarom sa Univerziteta u Zagrebu, Hrvatska, Ernom Mačkić, iz Balkanske istraživačke mreže BiH, Adriatikom Kelmendiem, novinarom sa Kosova, te Nemanjom Stjepanovićem, istraživačem Fonda za humanitarno pravo.
U okviru izložbe se održava program razmene mladih iz Sarajeva i nekoliko gradova u Srbiji. U njemu učestvuje 20 studenata, mladih pravnika, politikologa, aktivista civilnog društva i novinara. Oni će imati prilike da posete jedni druge i zajedno uče o događajima koji su u periodu od 1992. do 1995. godine snažno potresli njihova društva te da razmenjuju ideje o tome kako graditi zajedničku budućnost.
