Vaskrs, najveći hrišćanski praznik, biće tradicionalno proslavljen u domu Vladimira Kravčenka u Novom Sadu razbijanjem farbanih jaja. Međutim, to je retka prilika da se u domu Kravčenkovih čuje lomljenje ljuske jajeta, jer se gotovo dve decenije ovaj Novosađanin bavi izradom skulptura upravo od ljuski jajeta.
Neverovatne krhke skulpture koje nastaju u Vladimirovoj kućnoj radionici nisu ostavile ravnodušnim ljude sa raznih meridijana gde je izlagao svoje rukotvorine, a ti radovi imaju neprocenjivu vrednost, jer su unikatni, pa i neuporedivi, javlja Anadolu Agency.
„Sve je počelo 2000. godine, tada sam počeo da oslikavam jaja. Ali, kada sam prvi put presekao jaje, rodila se i ideja za skulpture. I tako sam se upustio u avanturu sa ljuskom jajeta. Ni jedno jaje nije impregnirano, pa je svaki rad veoma lomljiv. Svaka skulptura ima svoje ime. Prvo nastane u mojoj glavi, a onda treba puno strpljenja da tu ideju sprovedem u delo“, navodi Kravčenko u razgovoru za AA.
– Više od 300 jedinstvenih eksponata –
Za 18 godina, koliko se bavi ovim neobičnim poslom, napravio je više od 300 eksponata, a njegove čuvarkuće krase mnoge domove umetnikovih prijatelja, ali i poznatih ljudi sa raznih meridijana.
Simbolika jaja vezana je za hrišćanstvo, pa često hrišćanske motive urezuje u ljusku, a ta jaja zauzimaju mesta čuvarkuće u mnogim domovima gde se nalaze njegove rukotvorine. Ali, nisu samo hrišćanski motivi utisnuti u krhku ljusku jajeta već su tu razne forme: od izvezenih motiva u jajetu, brodova, lampi…
Tehnika kojom radi je rezanje, oslikavanje i vez, ali kao što svaki majstor krije tajne svog zanata, tako ni on ne želi da priča kako nastaju njegove skulpture.
„Na jajetu se izbuši jedna rupa od milimetra. Sipam vode da isperem žumance i belance i ostavim ga da se ocedi i osuši. Nakon toga prepuštam mašti na volju šta će od te ljuske biti“, kaže Vladimir.
Najviše radi sa kokošijim jajima, ali je koristio i fazanova, cverglanova, golubija, ševina, grlicina, guščija, papagajeva i jaja od japanske prepelice.
„Osim što su mala, jaja od japanske prepelice su odlična za lampe, jer one isijavaju zeleno svetlo“, objašnjava Kravčenko dok pokazuje dve lampe koje je napravio.
Osim oslikanih jaja i skulptura, od ljuski jaja napravio je i fontanu, ogrlicu, minđuše, kupaći kostim, pa čak i haljinu za čiju izradu je potrošio tačno 282 jajeta. Sve to brižljivo čuva, jer su sve skulpture izuzetno krhke.
„Samo nemoj ti da pipaš“, prekoreva Vladimir reportera AA dok pokušava da dotakne jednu od skulptura koja podseća na sve, samo ne na činjenicu da je napravljena od krhke ljuske jajeta.
– Mesec i po za izradu “jajolikog goblena” –
Posebnu pažnju poslednjih godina posvećuje vezenju jaja, pa svojevrsni gobleni na krhkoj ljusci zaista oduzimaju dah. Veze razne motive, a za svaki jajoliki goblen treba mu u proseku mesec i po dana predanog rada i velike pažnje.
„Jaje relativno brzo izbušim, ali vezenje je već daleko ozbiljniji posao. Radim vez tipa potkrsnice. Dokle god me drži koncentracija sedim i radim. Znate li koja je koncentracija potrebna da ne upropastite mesec i po dana sedenja i da vam to jaje ne pukne?“, objašnjava naš sagovornik.
Što se tiče vrednosti ovih minijaturnih goblena, Vladimir nam kaže da je to teško proceniti, jer se ovakvim vezom verovatno niko u svetu ne bavi. Takvu potvrdu dobio je i od „Ginisove knjige rekorda“.
„Pisao sam ‘Ginisu’ za vezena jaja. Dobio sam odgovor da se oni ne bave time što samo jedan pojedinac može da uradi, već prate takmičenje. Time su mi, praktično, dali do znanja da nemam konkurenciju u svetu“, naglašava Kravčenko.
– Izložbe širom svijeta –
Izlagao je širom Srbije, ali i u Švajcarskoj, Rusiji i Poljskoj. Svaka izložba je veliki izazov zbog transporta lomljivih skulptura, pa tome posvećuje veliku pažnju. Kako kaže, za 18 godina samo dva puta mu je u procesu izrade puklo jaje i nije mogao da ga popravi.
„Za prvo jaje koje sam presekao trebalo mi je oko dva i po sata. Bukvalno je na meni bilo sve mokro koliko mi je trebalo koncentracije i strpljivosti“, navodi Vladimir.
Kao potomak ruskih emigranata koji su nakon Oktobarske revolucije došli u Jugoslaviju na prostor Vojvodine, ističe da mu je umetnost kojom se bavi omogućila da izlaže u Moskvi, ali i da pronađe svoju rodbinu u Rusiji i uspostavi sa njima kontakt.
„Od ovog posla nisam imao materijalnu korist, ali me je povezao sa porodicom u Rusiji. A to je za mene zaista nemerljivo“, zaključuje Vladimir Kravčenko.
