Legendarni fudbaler Partizana Saša Ilić prihvatio je ponudu čelnika FSS i postao deo stručnog štaba kadetske reprezentacije Srbije. U intervjuu za Anadolu Agency (AA), čovek koji je obeležio jednu epohu kluba iz Humske, otkriva zašto se opredelio za trenerski posao.
„Nisam puno razmišljao. Još pre četiri godine stekao sam zvanje trenera sa A licencom, ali zbog profesionalnih obaveza nisam bio u mogućnosti da upišem PROFI i to ću svakako pokušati da završim u narednom periodu. Čast mi je i zadovoljstvo što sam ušao u stručni štab kadetske reprezentacije i trudiću se da opravdam očekivanja čelnika FSS“, istakao je Ilić.
Ilić će u Fudbalskom savezu Srbije biti zadužen za igrače rođene 2003. godine.
„Selektor tog godišta je Dejan Branković sa kojim sam pohađao školu za A licencu, igrali smo jedan protiv drugoga tokom igračke karijere i veoma se dobro poznajemo. Imamo slična shvatanja igre i skoro identične poglede na fudbal. To je bio glavni razlog što sam brzo prihvatio ponudu i preuzeo brigu o dečacima za koje sam ubeđen da će biti budućnost srpskog fudbala. Naravno, igrače Partizana sam gledao uživo i znam da se radi o talentovanim momcimaa, a na osnovu informacija koje imam o ostalima, ne sumnjam da ćemo napraviti dobar rezultat u kvalifikacijama“, kazao je Ilić.
Dok je nosio dres i jurio za loptom, često je umeo da izgubi živce i da plane tokom utakmice. Sada će morati da kontroliše temperament i da nađe razumevanje za svakog svog pulena na terenu.
„Neka određena pravila moraju da postoje i da se poštuju. To je normalna stvar u svakom ozbiljnom klubu, a naročito u nacionalnoj selekciji. Ja sam kroz celu karijeru bio produžena ruka trenera na terenu, neko ko je svojim autoritetom vodio ekipu. To će mi svakako biti olakšavajuća okolnost na početku trenerske karijere. Da li ću biti strog prema svojim igračima? Otom potom“, rekao je Ilić.
Sada kao deo sistema u jednoj ozbiljnoj organizaciji, Sale mora da razmišlja o uspehu svih nacionalnih selekcija, ne samo o rezultatima svojih kadeta.
„Za mene je to jedan od ključnih faktora u funkcionisanju nekog fudbalskog kolektiva. Odnosno, mora da postoji određeni koncept i da sve selekcije forsiraju sličan stil igre kao seniorska ekipa. Takav metod rada olakšava proces stvaranja igrača, jer se ti momci kroz mlađe selekcije bruse i pripremaju za ono što ih očekuje u A reprezentaciji. Lakše je i selektorima koji na taj način dobijaju jasno profilisane igrače za određene pozicije u timu“, naglasio je Ilić.
Vrlo je bitna i komunikacija između ljudi koji rade na selektorskim funkcijama u Savezu i njihovih kolega iz klubova.
„To su deca koja ulaze u pubertet i jako je važno svakodnevno ažurirati informacije o njihovim igrama, ponašanju na terenu, problemima koje imaju… Imam izuzetno dobre odnose sa direktorima mlađih kategorija u svim klubovima širom Srbije i ako treba, zvaću ih svaka dva dana da vidim ima li šta novo. Svi imamo isti cilj, da ti momci postanu pre svega dobri ljudi, da se razviju u prave sportiste i da jednog dana postanu nosioci igre u svojim klubovima i u našoj reprezentaciji“, pričao je Ilić.
Jedan od ideja bila je da i Sale Ilić preuzme direktorsku funkciju u FSS, ali se ipak opredelio za rad na terenu.
„Nikad se ne zna šta nosi dan, a šta noć. Sigurno je da imam velike ambicije i sa mojim Partizanom, ali trenutno sam na Terazijama, neću da gubim vreme na detalje koji nisu u opisu mog radnog mesta. Zanima me isključivo trenerski posao i presrećan sam što su čelnici Saveza izašli u susret mojoj želji da svojim znanjem, iskustvom i autoritetom pomognem u stvaranju jedne nove generacije. Spreman sam da učim, ali sam siguran da i ta deca imaju od mene šta da nauče“, kazao je Ilić.
Ilić je za A reprezentaciju Srbije odigrao 37 utakmica i postigao četiri gola.
„Često se šalim sa ovim klincima i uvek pomenem svoju statistiku sa Svetskog prvenstva. Jedna utakmica, jedan gol. I onda im kažem ’ja imam recku na najvećoj smotri svetskog fudbala, sada ste vi na redu’. Debitovao sam u Belfastu protiv Severne Irske kada je došlo do smene generacija, pa je selektor Ilija Petković ukazao šansu nekolicini mlađih igrača. Bio sam specijalista za golove protiv Litvanije. Zatresao sam im mrežu u prijateljskoj utakmici u Smederevu i u onoj kvalifikacionoj na putu ka Mundijalu 2006. Veoma mi je drag i gol protiv Italije u Beogradu, kada smo izvukli remi protiv jedne od najjačih reprezentacija na svetu“, otkrio je Ilić.
Kada bi birao jednog saigrača iz reprezentacije koji je na njega ostavio najjači utisak, Ilić ne bi mao ni najmanju dilemu.
„Nemanja Vidić je bio štoper vrhunske klase, ali mene je još više impresionirao njegov profesionalan pristup svakoj obavezi. Ne samo na utakmici, več i na treningu. Nije bio osoba koja puno priča u svlačionici, ali svaki put kada bi uzeo reč, rekao bi nešto pametno i mudro. Mogli smo iz tih njegovih beseda puno da naučimo i ulivao nam je ogromnu dozu samopouzdanja pred izlazak na teren. Moram da pomenem i Mirka Vučinića. Nisam imao priliku da odigram sa njim mnogo utakmica zajedno u timu, ali je u tih par susreta demonstrirao veliku klasu. Sećam se kako je deklasirao Hrvatsku sa tri gola u baražu za Evropsko prvenstvo. Nažalost, povredio se posle toga i nije mogao sa nama na Mundijal u Nemačku“, rekao je Ilić.
Reprezentaciju Srbije u septembarskom terminu očekuju teška iskušenja protiv Portugala i Luksemburga u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo.
„Stalno govorim da imamo izuzetno kvalitetnu reprezentaciju. Skoro svi naši igrači imaju noseće uloge u svojim klubovima. To nije mala stvar. Poraz od Ukrajine ne bih shvatio tragično, jer se i mnogo boljim timovima od Srbije dešavalo da imaju slab dan i da dožive tako uzbudljiv poraz. Nadam se da smo izvukli pouke i da će posle Portugala sve krenuti na bolje. Moramo što pre da se vratimo na pobednički kolosek, ali najvažnije je da i dalje držimo situaciju u svojim rukama. Tumbakovića veoma cenim kao stručnjaka, on je uz Mišu Radakovića najzaslužniji za razvoj moje karijere i želim mu svu sreću na funkciji selektora. Smatram da svojim znanjem i iskustvom može da odvede Srbiju na Evropsko prvenstvo“, istakao je Ilić.
