Bh. rukometaši okončali su učešće na Evropskom prvenstvu u rukometu.
Igrali su u Norveškoj u izuzetno teškoj grupi sa domaćom selekcijom, Portugalom i Francuskom.
Tri utakmice, tri poraza, ali i tinjajuća nada da će rukomet u našoj zemlji u budućnosti imati bolju perspektivu. Po prvi put su Prce i saigrači učestvovali na kontinentalnoj smotri, a prethodno su bili sudionici planetarnog izloga rukometa u Kataru.
Piše:Edin Isanović
Za malu zemlju kao što je naša, to je definitivno doseg koje nismo ni svjesni. BiH se, bez dvojbe, predstavila u solidnom svjetlu, bez obzira šta će neko reći. Bilo je mnogo problema oko odlaska na Euro, ali su selektor i rukometaši to stavili na stranu i težili da daju maksimum. I uspjeli su.
Igrali su do krajnjih granica svojih mogućnosti. Šumanove trupe dale su maksimum i promovisali su državu. To znači da je svaki igrač pružio najbolje od sebe za maksimum ekipe. No, to nije bilo dovoljno za prolazak u drugi krug.
Naravno, grupa je bila zahtjevna, ali za takav pothvat treba se poklopiti više faktora. Od zdravlja igrača, kvalitetnih priprema, preko dobre atmosfere. Možda djeluje komplikovano, ali je ustvari vrlo jednostavno ako se sve ispoštuje. Ipak, znamo da naš državni tim nije imao očekivanu podršku nadležnih.
Za turnirsko takmičenej start je izuzetno važan. Kada startate pobjedom otvaraju vam se bolje mogućnosti. Ipak, nesreća je što je BiH na startu odmah odmjerila snage sa favorizovanim Norvežanima.
BiH je poražena, premda je na prvenstvo stigla s ambicijama dobrog rezultata. Dakako, svako ima svoja adute i legitimno pravo da se nada prolazu. BiH je bila silno borbena i taktički dispcilinirana, ali je kvalitet Norvežana presudio.
U sudaru sa Portugalom u jednom trenutku se činilo da rukometni Zmajevi mogu do trijumfa. No, greške su ponovo skupo koštale naš državni tim i poraz je bio neminovan. U posljednjem duelu Francuzi su demonstrirali moć i zasluženo slavili.
No, nije ostao onaj osjećaj razočarenja. Ispadanje u grupi nije neuspjeh. U Norvešku su bh. rukometaši otišli tiho, a vratiti se mogu ponosni.
Za bolji rezultat neophodna je puna zrelost i karakter, a to se stiče konstantnim učešćem na velikim nadmetanjima. Selektor Bilal Šuman, njegov stručni štab i reprezentativci zaslužuju palac gore.
