Na nedavno održanom Novosadskom polumaratonu Silvester Kovač uspešno je istrčao šest kilometara i dobio specijalan pehar. Nekoliko meseci pre toga na Novosadskom maratonu prešao je deset kilometara i također, podigao pobednički pehar. Balkanski je rekorder na 1.500 i 10.000 metara u kategoriji “veteran“, a u svojoj kategoriji u regionu više i nema konkurencije.
Ono što je veoma interesantno Kovač ima devedeset godina i verovatno je jedini aktivni atletičar dugoprugaš u ovom delu Evrope.
“Među mojim vršnjacima, ako su živi, aktivnih u sportu ima samo teoretski, jer sa sportom imaju dodir samo ako ga gledaju na TV-u ili ga prate u novinama, ali u ovim godinama to je tako. Devet banki. I ovih nešto mlađih od mene je sve manje na trkama. Ili su se razboleli, ili su poumirali“, kaže u razgovoru za Anadolu Agency (AA) šampion vitalnosti i maratonac Silvester Kovač.
– Trčanjem se bavi već sedam decenija-
Prošle godine istrčao je pet trka, a i ove godine planira nekoliko maratona. Istina, ne u punoj dužini od 42.195 metra, ali već je ove godine istrčao šest kilometara, pa će se verovatno okušavati na deonicama do 10.000 metara. Vežba svakodnevno.
“Ranije sam trčao dnevno i do deset kilometara. A sada, kada sam omatorio, dnevno istrčim oko dva kilometra, bez obzira kakvo je vreme napolju. Ako želiš rezultate, da napreduješ u nauci, poslu, sportu svuda se mora raditi. Ništa nema bez treninga, bez vežbe. To važi i za sport. Rad je izvor svega“, ističe Kovač.
Rođen je 1928. u Donjim Andrijevcima u Hrvatskoj. Osnovnu školu je završio u rodnom mestu, a Srednju tehničku školu u Osijeku. Tamo se 1948. godine učlanio u Atletski klub “Proleter“ i već prve godine krenuo da se takmiči i osvaja nagrade na kratkim, srednjim i dugim prugama. Ubrzo se preselio u Novi Sad i zaposlio u “Elektrovojvodini“. Tamo se i penzionisao 1983. godine. Promena sredine nije promenila njegove sportske navike da trči i takmiči se. I pobeđuje.
“Imam dva staža. Jedan je radni i on se završio 1983. godine, a ovaj trkački, evo traje i danas. Već sedamdeset godina“, navodi Silvester pokazujući trofeje i diplome koje je osvajao na takmičenjima proteklih sedam decenija.
Na zidu su okačene i uramljene diplome sa trka s početka karijere, a u vitrinama čuva pehare novijeg datuma, jer za sve – nema mesta u stanu.
Ne zna koliko je za sedam decenija pretrčao, ali je od 1980. godine počeo da beleži svoje nastupe i pretrčane kilometre, pa je tako tu ubeležen njegov lični rekord postavljen 29. novembra 1980. godine, na Dan Republike, od Zagreba do Čazme u dužini od 60 kilometara. Te godine na takmičenjima pretrčao je više od 300 kilometara. Seća se mnogih dogodovština, ali i perioda pre nego što se počeo baviti trčanjem, kada je dobio udarničku značku na izgradnji pruge Šamac – Sarajevo. Ali i ratnih godina pre toga.
U šali kaže “da je godinu dana služio Titu, a godinu dana Hitleru, s tim da je Titu služio dobrovoljno, a vođi Trećeg rajha je morao, jer je jedina alternativa tome bila smrt”.
– Od partizana do Auschwitza-
Partizanima je pristupio 1943. godine, sa samo 15 godina i godinu dana se borio protiv okupatora, ali je 1944. godine čitava njegova jedinica pala u ruke Gestapoa kod Našica. Nakon ispitivanja i nekoliko zatvora u NDH, prebačeni su vozom za Beč, a zatim preko Češke u Poljsku na krajnje odredište.
“Kada smo stigli, na stanici sam video natpis Osvjenćim – Auschwitz. Ali, taj logor nije bio u gradu, nego par kilometara dalje. Kada smo tamo došli bilo je jako mnogo ljudi. Rekao bih na milione. Bio sam smešten u baraku sa 30 mladića i radili smo ceo dan, a spavali na slami. Radili smo i ćutali jer nije bilo pametno suprotstavljati se Nemcima. Srećom, nisu nas tukli. Jevreji su bili u drugom delu logora. Jezive slike tih muškaraca, žena i dece i danas su mi pred očima, ne bih o tome da pričam“, kaže Silvester Kovač, dok mu se u očima cakle suze.
Približavanjem Crvene armije Auschwitz je ispražnjen, a zatvorenici poterani putem. Nakon nekoliko dana hoda, iskoristio je priliku i pobegao iz kolone, ukrcao se na voz i stigao u Beč, gde je čak uspeo da se zaposli nekoliko meseci na železničkoj stanici kao pomoćni radnik, gde je dočekao oslobođenje maja 1945. godine. Nakon toga, vratio se u Jugoslaviju završio škole, zaposlio se i učlanio u atletski klub.
“Prvih 20 godina sam se, da tako kažem, bavio preživljavanjem, a sledećih 70 godina trčanjem“, kroz šalu kaže vitalni maratonac.
Oženjen je Rozinom sa kojom ima dve kćerke i četvoro unučadi. Zbog članske karte Atletskog saveza Srbije mora često da ide na lekarske preglede. Na rezultatima bi mu mogli pozavideti i mladi, a za svog života nije popio lek za pritisak, ni srce, koji su gotovo nezaobilazni “obrok“ ljudi starije dobi. Kako kaže, u životu nije popio kap alkohola, niti zapalio cigaretu.
“Tajna dugog života? Moje mišljenje, kao laika je da budeš, aktivan i psihički čist. Pod tim mislim da odagnaš loše misli iz glave. Važno je raditi posao za koji si plaćen i da u privatnom životu imaš što više prijatelja, a što manje neprijatelja“, zaključuje Silvester Kovač.
