Novi Sad jedan je od retkih gradova u Evropi koji može da se pohvali da u njemu žive dvojica svetskih i evropskih prvaka u pikadu. Jedan od njih je četrdesetčetvorogodišnji Aleksandar Borić, osnivač i predsednik pikado „Kluba 26“, koji se sa velikim uspehom takmiči u Pikado ligi Srbije.
Ovaj sport koji svoje takmičare uglavnom pronalazi po kafićima i igraonicama gde se nalaze pikado table, funkcioniše na profesionalnom nivou, poput tenisa, pa se širom Evrope gotovo svake nedelje održavaju turniri na kojima učestvuje na hiljade takmičara iz raznih krajeva sveta koji igraju, osvajaju bodove kako bi bili što bolje plasirani na evropskoj i svetskoj rang listi.
Borić se, kako kaže za AA, u ovom sportu obreo potpuno slučajno.
– Bacao strelice u dokolici –
„Radio sam kao barmen u jednom lokalu. Bilo je četiri pikado aparata i u dokolici sam bacao strelice. Tamo su svraćali ljudi koji su već biti profesionalci u tom sportu i rekli da sam dobar i da bih mogao da se oprobam na turnirima. To je bilo 2001. godine. Naravno, nisam ni pomišljao da ću deset godina kasnije u Španiji da budem evropski i svetski prvak“, navodi Borić.
U pikadu se obreo tek četiri godine kasnije i već na prvom truniru u Italiji ostvario je peti rezultat. Ređali su se turniri u Švajcarskoj, Nemačkoj, a njegovi rezultati bili su sve bolji i bolji. Kruna karijere stigla je maja 2011. godine na Evropskom i svetskom šampionatu održanom u španskom gradiću Benidorm blizu Ibice, kada je postao svetski šampion u disciplini „kriket“ i evropski prvak u disciplini „501 dobule out“.
Tada je uspeo i da se popne na prvo mesto u generalnom plasmanu Evropske pikado unije (EDU), a mesec dana kasnije u Beču, u organizaciji Evropske pikado federacije (EDF) takođe osvaja prvo mesto u „501“ čime objedinjava titule u dva saveza. Zanimljivo je što je na prvenstvo u Španiju otišao o svom trošku, jer nije bio pozvan u reprezentaciju.
„Reprezentacija je na tom takmičenju zauzela sedmo mesto, a ja sam bio nešto uspešniji“, šali se Borić.
Vicešampion Evrope bio je 2013. godine u pojedinačnoj konkurenciji, a u dublu je sa Oliverom Ferencom 2016. godine osvojio Evropsko prvenstvo u Sloveniji. Kako kaže, evropska priznanja su mu mnogo draža od svetskih, zbog konkurencije i nivoa igre.
„Najbolji pikado se igra u Evropi, bez sumnje. Engleska i Holadnija su države koje imaju mnogo profesionalnih igrača i gde je taj sport zaista poštovan i uvažavan, a i mnogo novca se ulaže kroz sponzorske ugovore. Tamo profesionalci zaista žive od pikada. U poređenju s njima, mi smo na nivou amatera, iako imamo zaista jako dobrih i talentovanih igrača“, pojašnjava Borić.
Dodaje i da u regionu ima dobrih takmičara u Sloveniji i Hrvatskoj, kao i da i Bosna i Hercegovina ima potencijala.
Državni prvak bio je više puta, a njegov kafe, koji je ujedno i sedište „Kluba 26“, krase mnogobrojni pehari i priznanja sa takmičenja na kojima je trijumfovao. Otkako je zasnovao porodicu, više se preorijentisao na stvaranje novih igrača i edukaciju, nego na takmičenja i putovanja. Za sada nastupa sa reprezentacijom i organizuje novosadsku pikado ligu, jer je Novi Sad po broju klubova najjači u Srbiji. Na tim takmičenjima bruse se novi talenti.
– Hladna glava, oštro oko i mirna ruka –
„Profesionalno bavljenje pikadom sada je na nivou profesionalnog tenisa. Česti su turniri i putovanja. Treba i novca i vremena. U takvom ritmu moraš izabrati ili porodica ili takmičenja. Teško je biti uspešan na oba koloseka. Otkako sam postao otac, rešio sam da malo prikočim i da svoje znanje podelim sa drugima“, kaže Borić.
Klub koji je osnovao 2013. godine brzo je iz druge lige ušao u prvu, a 2016. postali su državni prvaci. Minulu sezonu završili su na trećem mestu, a u aktuelnoj takmičarskoj sezoni nalaze se u vrhu tabele. Daju dva reprezentativca – Borića i Milana Stankovića, koji je takođe bio prvak sveta.
Za uspeh na takmičenjima potrebna je hladna glava, oštro oko i mirna ruka. Takođe, bitan je i izbor strelica koje se bacaju, a jedan set profesionalnih strelica košta oko 50 evra. Menjaju se krilca i vrhovi, a ono što je najvažnije – metalno telo strelice ostaje. Kako napominje, naoko ovaj sport izgleda bezazleno, ali oni koji ne vežbaju pikado itekako mogu da zarade upalu mišića ruke i ramena.
„Među profesionalnim sportistima pojavila se bolest ‘dartitis’. To je nemogućnost da se izbaci strelica kada se napne ruka pre izbačaja. Na zapadu se zbog ‘dartitisa’ dobija bolovanje i banjsko lečenje, a kod nas za to velika većina lekara nije ni čula, a kamoli da je prepoznata kao bolest u zdravstvenom sistemu“, zaključuje Borić.
