Jednokratne zaštitne maske za lice mogu ispuštati hemijske zagađivače i nanoplastiku u okoliš, upozorili su istraživači.
Naučni tim Univerziteta u Swanseaju otkrio je da se teški metali i plastična vlakna oslobođaju kada se iskorištene maske potope u vodu. Upozoravaju da je potrebna bolja regulacija i sprovođenje opsežnih istraživanja o njihovom uticaju na okoliš i javno zdravstvo.
“Prije pandemije zalagali smo se za smanjenje upotrebe plastičnih slamki, smanjenje ambalaže, ali sada gledamo na stotine i hiljade ovih maski koje se odlažu”, izjavio je Sarper Sarp, doktor koji je radio na pomenutom istraživanju.
Kako je kazao, neophodno je razvrstati prioritete, prije svega pobijediti pandemiju koronavirusa i zaštiti javno zdravstvo, prenosi Anadolu Agency (AA).
“Zatim, u međuvremenu, moramo poduzeti korake kako bi zaštitili okoliš”, poručio je Sarp, prenosi BBC.
Još u novembru prošle godine istraživače je prvobitno zanimao samo uticaj plastičnog otpada na okolinu. Ali, kako su testirali maske, otkrili su sve više hemikalija. Zagađivači su često bili povezani s bojama koje su se koristile u proizvodnji maski, uglavnom izrađenih u južnoj Aziji, a posebno u Kini.
Tim naučnika je pronašao tragove olova, antimona i kadmija – svih teških metala koji u malim dozama mogu biti toksični.
“Na ekološkom nivou s količinom proizvodnje ovih stvari – sve se akumulira”, upozorio je Geraint Sullivan iz ureda za transfer tehnologije na Univerzitetu u Swanseyu.
Istakao je da su pronađeni teški metali takođe bioakumulativni, što znači da se ne uklanjaju iz vodenih sistema i vremenom se nakupljaju. Svaka maska koja je potopljena ispuštala je hemikalije.
“To je zaista šokantno. Količina proizvedenog materijala imaće uticaj na širu okolinu”, dodao je Sullivan.
